Ažurirane teme   ·    Nove poruke   ·    članovi   ·    Pravila foruma   ·    Traži   ·    RSS
  • Page 1 of 1
  • 1
Forum moderator: smin, borivoje, nolte, Dilber  
Slačica - melem za jetru, pluća, zglobove
bindDatum: Utorak, 27.10.2020, 02:00 | Poruka broj: # 1

Poruka: 1512
Status:


Od nje su i stari Rimljani pravili senf, koji daje ukus i ima antibakterijsku moć. Mnoga jela bi imala potpuno drugačiji ukus da im se ne dodaje senf. Ovaj, mnogima omiljeni začin, pravi se od slačice, biljke u narodu poznate kao gorčica i gorušica, senf, mustarda, ardalj, ognjica... U prirodi postoji crna (Brassica nigra) i bela slačica (Sinapis alba), sa karakterističnim svojstvima. Bela slačica, poreklom iz Indije, gaji se radi semena iz kog se ekstrahuje ulje slično suncokretovom. Od njega se prave preparati protiv zatvora, dok se seme koristi za senf, koji su prvi počeli da prave stari Rimljani, po recepturi iz prvog veka nove ere. Za senf su znali i stari Grci, a prvi zapis o njemu datira od pre 5.000 godina. Senf i neprerađeno seme slačice imaju lekovita svojstva za dijabetes, nesanicu, reumatizam, jetru, dušnik. Seme je u mahunama, bere se u jesen, dobro se osuši i čuva u zatvorenim limenkama. Slačica je medonosna biljka, a žute cvetiće pčele obožavaju. Sadrži veliku koncentraciju lipida, ugljenih hidrata i proteina. Od minerala najviše ima fosfora, kalijuma i kalcijuma, a od vitamina najviše vitamina A, tiamina, riboflavina i niacina. Dobar su izvor i omega 3 masnih kiselina, kao i glikozid sinalbina, sastojka koji daje osećaj vreline u ustima.

Crna slačica je takođe prepoznatljiva po sitnim žutim cvetovima, koji se javljaju od maja do avgusta. Na plantažama se gaji kao industrijska i lekovita biljka, a divlja i poludivlja raste gotovo svuda na planeti. Žanje se u leto, dok je stabljika zelena, a seme tamno. I to noću dok je rosa, da seme ne bi otpalo. Ostavlja se u snopićima, 10 do 15 dana se suši, a zatim se mlati kao pasulj. Seme se suši na tavanu kao žito, uz često prevrtanje da se ne bi upalilo.

Seme slačice je bez mirisa, ali kada se žvaće u početku ima uljast, gorkast i kiseo ukus, koji potom prelazi u ljutu aromu i peče. Brašno dobijeno mlevenjem, pokvašeno u vodi, takođe ima ljut miris koji izaziva suze. Iz semena se izdvaja veoma efikasno etarsko ulje, sa kojim treba pažljivo rukovati. U suprotnom, može da izazove teška trovanja. Dobija se destilacijom iz semena, prethodno samlevenog, ceđenog pod pritiskom i oslobođenog masnog ulja. Nalik je bistroj tečnosti, žućkaste boje, ljutog i prodornog mirisa. Izaziva suzenje, iritira sluzokožu, dok na koži mogu da se jave plikovi, pa čak i rane. Drži se u apotekama pod ključem i izdaje samo na recept. U farmaceutskoj industriji služi za spravljanje brojnih lekova, koji mogu da se upotrebe samo po preporuci lekara. Aktivni sastojak ulja slačice alilizo- tiocijanid, ima mali molekul zbog čega brzo prodire u sve organe, a izlučuje se preko pluća i urina. Antibakterijska moć mu je izuzetno jaka, kao i senfa koji se preporučuje preventivno protiv bakterija.

U manjim količinama, crna slačica pospešuje izlučivanje sokova za varenje. Velike količine nisu preporučljive jer mogu da izazovu nadražaj i upalu želuca i creva, a kod žena i smetnje u vreme menstrualnog ciklusa, kao i upalu jajnika. Stoga se u narodnoj medicini preporučuju oblozi, jer su delotvorniji, pošto sastojci duboko prodiru kroz kožu, podstičući metabolizam i eliminišući bolove.

Od gorčice se u apotekama spravlja i špiritus, a preporučuje se protiv reumatizma i sličnih tegoba. Brašno od slačice u narodnoj medicini preporučuje se za lečenje bronhitisa, lakšeg zapalenja pluća i plućne maramice. Lek se sprema u vidu obloga ili kupke. Obloga se pravi tako što se u litar mlake vode stave dve šake brašna slačice i sačeka da počne da se kroz paru oslobađa ljutina, koja štipa nos i oči. U tu smesu potopi se čaršav i isceđen obmota oko grudnog koša bolesnika, a preko njega se stavi suv flanelski čaršav. Oblog se drži tri do pet minuta, potom brzo skine, a koža opere mlakom vodom, da tragovi brašna ne bi izazvali opekotine.

Brašno može da se koristi i kao kupka, kada se u vodu za kupanje potopi platnena vrećica sa dve šake brašna. Pošto se oseti ljut miris, oboleli treba da legne u kadu najduže tri do pet minuta, a zatim odmah istušira i legne u krevet.
klfinansijeDatum: Srijeda, 04.05.2022, 20:23 | Poruka broj: # 2

Poruka: 497
Status:

Hvala za ove korisne informacije.
  • Page 1 of 1
  • 1
Search:
Top 30 Forumasa