| bind | Datum: Petak, 31.01.2014, 13:52 | Poruka broj: # 1 |
Poruka: 1512
Status: 
| 
Dunja, latinski Cidonia oblonga , je bliski srodnik biljaka Rosaceae čiji su najpoznatiji predstavnici jabuka i kruška pa se retko uspešno uzgaja van klime slične mediteranskoj, a na čijem se čelu s 25 % svetske proizvodnje nalazi Turska. Domovina ove voćke leži između Kaspijskog i Crnog mora, tzv. kavkaske regije koja obuhvata severni dio Turske, Gruziju i Armeniju gde se još uvek može naići na divlja i samonikla stabla s tvrdim i nepravilnim plodovima. Dunja služi kao simbol plodnosti od starih vremena . Manje je poznata činjenica da naziv za marmeladu potiče od portugalske reči za dunju marmeleiro . Na nju ne treba gledati samo kao ukrasno voće , već i kao lek te ukusan i zdrav jesenji desert . Plod dunje raste na istoimenom stablu srednje veličine , koje dosegne visinu između 2,5 i 4 metra Ružičasto - beli cvetovi niču u proleće te se razvijaju u zlatnožute plodove . Sezona branja dunje počinje u septembru . Dunjin je plod oblika kruške , ali je nešto veći i kvrgaviji te je kraćeg vrata . Dunja je niskokalorično voće koje na 100 grama sadrži samo 57 kalorija . Obiluje vlaknima , sadrži vitamin C , vitamine B kompleksa tiamin , riboflavin i piridoksin te minerale bakar , gvožđe , kalijum i magnezijum . U nekim izvorima se navodi da semenke dunje sadrže vitamin B17 . O tom se vitaminu u službenim publikacijama jako malo govori , dok ga u alternativnim krugovima smatraju jednim od najlekovitijih prirodnih lekova protiv raka . Svakodnevno konzumiranje dunje pokazalo se blagotvornim kod tuberkuloze , insuficijencije jetre , proliva , dizenterije , čira na želucu te bolesti jetre i očiju .
Visoka koncentracija dijetalnih vlakana pomaže kod mršavljenja . Kod problema s crevima ili želucem nema boljeg leka od dunjina kompota .
Sok dunje pomaže kod kardiovaskularnih , disajnih i gastrointestinalnih poremećaja .
Njeni antioksidansi značajno smanjuju rizik od raka .
Dunjina tinktura ( Tinctura Ferri cidoniata ) od soka svežih plodova ima moćno lekovito delovanje protiv bljedoću i malokrvnosti.
Dunju možete iskoristiti i kao osveživač prostora : jednostavno je stavite tamo gde želite da lepo miriše .
Zahvaljujući visokom procentu sluzi , semenke dunje neguju i hidriraju kožu .
Regulišu proces prirodnog vlaženja , pomažući koži u zadržavanju vlage .
Zbog toga postaju sve zastupljeniji sastojak u kozmetičkoj industriji .
Preporučuju se kao jedno od najboljih sredstava protiv dekubitusa , opekotina , ispucale kože , svraba i kao oblog za upaljene oči .
Čaj od semenki
U oralnoj primeni čaj od dunjinih semenki pomaže u oslobađanju od stresa i nesanice . Pomaže i kod upala usne šupljine i ždrela te kao sredstvo za ublažavanje bolova . Ostavite supenu kašiku semenki preko noći u 250 ml vode . Zagrejte pre konzumiranja i pijte 3 šoljice na dan . Isti čaj , ali negrejanim , koristite protiv kožnih problema kao lokalno sredstvo .
Čaj od lišća
Prelijte kašičicu osušenih listova dunje sa pola litre ključale vode . Nakon 30 minuta procedite i pijte toplo .
Čaj od lišća dunje pomaže kod proliva u dece i odojčadi , te kod akni .
Losion protiv bora
Dvadeset dekagrama kožice dunje prelijte sa tri decilitara rakije . Nakon dve nedelje procedite , sipajte u bočice i dobro zatvorite . Pripremljenim losionom mažite bore dvaput dnevno - ujutro i uveče .
Dunja u kulinarstvu
Sirova dunja zbog svoje trpkost nije jestiva , no u toplijim krajevima , ako odstoji dovoljno dugo na stablu može biti jestiva iu sirovom obliku . Toplotnom obradom uništavaju se tanini koji je čine Trpka , a dodavanje meda ili šećera pretvara ju u pravu delikatesu . Od nje se mogu pripremati marmelada , džem , kompot , žele , sok , kolači , salate i sosovi .
Ako želite duže sačuvati dunju držite je u frižideru .
Lekovita svojstva dunje
potpomaže mršavljenju
smiruje proliv
podmlađuje i hidrira kožu
koristi se protiv akni
pomaže kod bolesti jetre i očiju
delotvorna kod anemije
korisna kod bolesti creva i želuca
smanjuje stres i nesanicu
njene semenke štite od karcinoma
|
|
| |
Ažurirane teme ·
Nove poruke ·
članovi ·
Pravila foruma ·
Traži ·
RSS
