| bind | Datum: Petak, 31.01.2014, 15:55 | Poruka broj: # 1 |
Poruka: 1512
Status: 
| 
Neke biljke su lekovite, neke otrovne, a neke proizvode psihoaktivne droge. Iako bi mnogi na prvu rekli da su ih savremeni ljudi prvi počeli koristiti zbog njihovog delovanja, zapravo se neke od njih koriste već hiljadama godina. Koje su to biljke i iza kojih se krije mračna prošlost pročitajte u seriji članka o biljkama koje proizvode psihoaktivne droge! Priču o biljkama koje proizvode psihoaktivne droge započet ćemo s kokom. U raznim oblicima, od lišća pa do čistog kokaina, koristili su je razni ljudi: od kraljevske porodice Inka, preko bolivijskih rudara, Sigmunda Frojda, dvojice papa, Šerloka Holmsa, do raznih manekenki i glumaca. Koka je zimzelena i grmolika biljka, a može narasti do 2,4 m visine. Najbolje uspeva u toplim, vlažnim podnebljima, a koristi se lišće. Potiče iz Južne Amerike, a po nekim izvorima tamo se koristi već čak 8000 godina. Procenjeno je da postoji oko 250 podvrsta biljke koka, a danas se uzgajaju Erythroxylum coca i Erythroxylum novogranatense var. trukillense. Koka sadrži 14 alkaloida, a svoje delovanje koka duguje alkaloidu kokainu koji joj daje gorak ukus. Žvakanje lišća koke podiže nivo energije, smanjuje osećaj gladi i žeđi, a Indijanci je i danas svrstavaju u hranu, a ne u drogu ili stimulans.
Pošto je ishrana Indijanaca u Andima, gde se prvo počela koristiti koka, bila slaba i temeljila se na samo nekoliko vrsta žitarica, krompiru te nešto mesa, koristili su koku jer im je podizala nivo energije i smanjivala glad. Danas se zna da lišće koke sadrži i vitamine iz B grupe i vitamin C te su putem koke Indijanci nesvesno nadoknađivali manjak vitamina. Korist koke stoga nije bila samo u veštačkoj stimulaciji energije.
Žvakali su lišće koke pomešano s malo kreča ili bi pak kuglicu napravljenu od te mešavine držali između obraza i vilice, pa bi tokom vremena preko kuglice prelazila slina i odvodila kokain iz lišća do želuca. Birali su manje gorko lišće, znači ono s manjim sadržajem kokaina. Osim toga, lišće koke sadrži samo 0,5-1% kokaina, tako da se žvakanje koke kod Indijanaca nipošto ne može izjednačiti sa današnjim korišćenjem (više ili manje) čistog kokaina. Korišćenje čistog kokaina dovodi do stanja euforije, pa i do halucinacija.
Osim za energiju, Inke su je koristili za lečenje raznih bolesti i povreda, pa čak i kao anestetik pri operacijama glave. Kod povreda glave probušili bi rupu u lobanji povređenog, verujući da će kroz tu rupu izaći zli duhovi. U stvari, bušenje rupe verovatno je smanjilo pritisak na mozak koji nastaje zbog krvarenja ili otoka mozga. Postoje i arheološki dokazi da su neke od tih operacija bile uspešne, uprkos primitivnim alatima i nehigijenskim uslovima.
Lišće koke i danas se konzumira
Krajem 15. veka vladavina Inka počinje slabiti i vladar Huaiana Capes počinje deliti koku kao nagradu za lojalnost svojih podanika kako bi sprečio pobune. Tada koka prestaje biti ograničena samo na najviše slojeve društva.
Po dolasku konkvistadora i padu carstva Inka, koka za konkvistadore postaje korisno sredstvo izrabljivanja Indijanaca, jer su uz koku mogli raditi duže, uz manje hrane. To je dovelo do toga da su Indijanci u rudnicima i na plantažama radili i po 48 sati bez odmora, ali i bez hrane, dobijajući samo koku. Navodno je rad u rudnicima Potosi u Boliviji bio toliko strašan da bi si mnogi, kad su čuli da moraju u rudnike, odmah oduzeli život.
S druge strane okeana, u Evropi, trebala su tri veka da se pročuje za koku. Osam hiljada godina istorije koke ipak je previše da bi se sažeo u jedan članak
|
|
| |
Ažurirane teme ·
Nove poruke ·
članovi ·
Pravila foruma ·
Traži ·
RSS
